Узимање Новога 0001    Књигу пише Лауд генерале 0002    Од Дубице, града бијелога, 0003    Па је шаље бијелу Новоме, 0004    А на руке Церић-капетану: 0005    „О, Церићу, у Новом копиле, 0006    Пошљи-дер ми кључе од Новога, 0007    Да не трудим младије јунака, 0008    И не рушим града од камена, 0009    И не цв’јелим по граду сироте 0010    И не кварим мјеста господскога!” 0011    Књигу гледа Церић капетане, 0012    Књигу гледа, другу ситну пише: 0013    „Мала т’ вала, Лауд-генерале, 0014    Кој’ ми жалиш града од камена 0015    И мојије по граду сирота; 0016    Имам и ја праа и олова 0017    И заире за девет година ─ 0018    Не дам теби кључа од Новога 0019    Док је мени по Босни градова 0020    И у њима Турака јунака, 0021    Ја с’ не бојим ни ћесара твога, 0022    Камо л’ тебе старца Лаудана!” 0023    Кад Лауду така књига дође, 0024    Књигу гледа, а на коња скаче, 0025    Око себе господу дозива: 0026    „О, господо, наоколо слуге, 0027    О’те, к мени да вам нешто кажем 0028    Што ми пише Церић од Новога! 0029    О, Церићу, силеџијо стара, 0030    За дику ме круна не држала 0031    Ако будеш пјева’ у Новоме, 0032    У Новоме и у Градишкоме, 0033    Ако Бог да ни у Биограду, 0034    Ни у Шапцу украј Саве граду!” 0035    Води војску покрај Уне ладне, 0036    До по ноћи до Новога дође, 0037    Бије Нови са четири стране 0038    И он бије по бедену Турке. 0039    Тешке њима он задаје муке. 0040    Љуто цвиле по Новоме Турци, 0041    Љути цвиле како и дивјаци, 0042    Ђе ји бију каурски јунаци; 0043    Љуто цвиле сироте по граду, 0044    Љуто куну Церић-капетана: 0045    „О, Церићу, силеџијо стара, 0046    Што расрди каурског везира, 0047    Те он не да сиротињи мира? 0048    Јесу л’ теби казивала лица 0049    Како нам је пропала Дубица 0050    Кад је Лауд под њу поступао 0051    Како је он њу на земљу слупао 0052    И бедене тешке разорио 0053    И у Уну ладну оборио? 0054    Је си л’ чуо рата праискога, 0055    За Лауда, орла великога, 0056    Кој’ увати виршта праискога 0057    У Солтуму великоме граду, 0058    То ли тебе неће у том смраду?” 0059    А то Церић ни да слуша неће, 0060    Већ сву силу он за немар меће. 0061    Књигу пише мјесту Бајној Луци: 0062    „Муселиме Бајнолучанине, 0063    Да си брже у помоћ Новоме, 0064    Сад је нама Нови у невољи ─ 0065    Да од кога, не би ни жалио, 0066    Већ од једног старца Лаудана!” 0067    Другу шаље до Острошца града, 0068    А на руке Беширевић Ибри: 0069    „Да, мој шура, беже Ибраиме, 0070    Каури ми Нови освојише 0071    И још твоју сестру заробише, 0072    Моју малу ђецу покрстише, 0073    Да си брже у помоћ Новоме!” 0074    Трећу шаље до Травника града: 0075    „Султан-паша, мила мајко наша, 0076    Ако мислиш да смо твоји Турци, 0077    Не држи нас у овакој муци!” 0078    Докле Турци књиге сагледаше, 0079    Они брже Босну покупише, 0080    Па и воде у помоћ Новоме. 0081    Дочека ји Лауд генерале 0082    На Соколцу брду виш’ Новога, 0083    Паон бије по Соколцу Турке, 0084    Све живијем одсијеца главе, 0085    Па ји меће на високо дрвље, 0086    Па ји носи на врата Новоме, 0087    Нека види Церић-капетане 0088    Своју помоћ од Босне поносне; 0089    И опет се да предаде неће. 0090    А кад виђе Лауд-генерале 0091    Ђе се Церић да предаде неће, 0092    Он намаче лагумџије тешке, 0093    Они лагум брзо поткопаше, 0094    А јунаци јуриш учинише. 0095    Виђе Церић да утећи неће, 0096    Већ да ће га жива уватити, 0097    Па он виче у Новоме граду: 0098    „О, Лауде, велики везире, 0099    А тако ти рођенога данка, 0100    Буди нама и отац и мајка, 0101    Не води нам у робље ситнице 0102    Ни нашије жена и дичице, 0103    А на’ теби кључе од Новога, 0104    Па ти чиниш штогођ теби драго!” 0105    Узе Лауд кључе од Новога, 0106    По Новоме Турке половио 0107    И ондале живе опремио 0108    Своме краљу на готову рану 0109    А ситницу до Пр’једора града, 0110    Нек чекају док им буде правда, 0111    И са њима оџу Новљанина. 0112    Оџа сједе на зелену траву, 0113    К њем’ долази Лауд-генерале: 0114    „О, Бога ти, оџа Новљанине, 0115    Што си сио на зелену траву, 0116    Што не идеш с ђецом полагано?” 0117    Вели њему оџа Новљанине: 0118    „О, Лауде, велики везире, 0119    Мени прође шездесет година, 0120    Ја не могу с ђецом путовати!” 0121    Њему стаде Лауд казивати: 0122    „Је си л’ чуо, оџа Новљанине, 0123    Мени прође деведесет и пет, 0124    Ал’ још могу на коња скочити 0125    И још млого Туре прескочити, 0126    И такоме старцу доскочити!” 0127    Од помоћи нико не остаде, 0128    До сам паша, весела му мајка, 0129    Он побјеже покрај Саве ладне. 0130    А говори Лауд-генерале: 0131    „Погледај-дер, мој Девенче друже, 0132    Како паша низа Саву струже, 0133    А за њим се б’јела чалма суче!” 0134    Утече им Шаранлија паша, 0135    Срби вичу: „Још је срећа наша, 0136    Нека бјежи куда њему драго 0137    Кад његово одузесмо благо, 0138    Скоро ће нам и он доћи руке, 0139    Макар ишли ми до Бајне Луке!”